Muškarci tvrde da su devojke iz drugih zemalja manje opterećene novcem, izgledom i da nisu uobražene. Mnoge žene se žale da im je dosta tipičnih Balkanaca, neemancipovanih i iskompleksiranih.
U njegovom pogledu krije se misterija. U pokretu leži obećanje. Njegove reči su muzika za uši. Čak mu je i korak drugačiji. Sve što uradi,dobija epitet egzotičnog. On je stranac.
Vlasnik drugog pasoša za mnoge devojke ima prednost u startu. Spremne su da mu progledaju kroz prste u onome za šta bi naše momke najradije ošamarile, da se dive njegovom seksi akcentu jer je Francuz koji priča engleski tako šarmantan, dok srpski u “izvođenju” Piroćanca zvuči smešno, Lale nemuževno, a Ere neartikulisano. Naši momci su neravnopravan protivnik u ovoj utakmici jer izgledaju tako…obično.
Zbog čega su nam stranci toliko privlačni, otkriva nam psiholog i psihoterapeut Renata Senić. Sagovornica “Života plus” primećuje da mnogi mladi ljudi u strancima vide mogućnost za doživljaj egzotičnog iskustva, a novo i nepoznato je povod za istraživanje.
– Po nekim istraživanjima, zaljubljenost i traje onoliko koliko nam je partner nov i nepoznat. Sigurnost i zaljubljenost ne idu zajedno. Sigurnost se više vezuje za ljubav, dok se strast i zaljubljenost vezuju za istraživanje, upoznavanje, tajanstvenost novog. Stranac se dobro uklapa u taj koncept, a zbog jezičkih i kulturnih barijera, mističnost zapravo mnogo duže traje. Jezička barijera s jedne strane povećava distancu među ljudima, jer uvek postoji deo sadržaja koji ne možemo sasvim preneti. S druge strane, upravo takav doživljaj može da pojača zainteresovanost za partnera, jer ostavlja utisak nedokučivosti, što mnogi povezuju sa strašću i zaljubljenošću. Veze u kojima partneri ne govore istim jezikom su uvek nedorečene, ostaje neka količina nerazumevanja koja otvara vrata fantazijama i povećava čežnjivost i zanesenost odnosom – kaže Senićeva.
Stranac nije samo misteriozan. Plus dobija i za emancipovanost, neopterećenost, neiskompleksiranost, sve ono što zameramo našim muškarcima. Ni oni nam ne ostaju dužni, ističući da su strankinje manje opterećene novcem, izgledom i spremnije za flert. Da li su ti stranci stvarno takvi ili smo ih opet obojili fantazijama, u početku nije ni važno. Kao što osmeh rađa osmeh, i ovde pozitivna slika o nekom budi otvorenost. I dok stranca dočekujemo otvorenih ruku, pripadnika sopstvene kulture ćemo lako otpisati i spakovati u fioku “dosta mi je takvih”. Naši momci i u ovom delu utakmice gube bitku jer, kako primećuje naša sagovornica, u prošlim generacijama stabilnost je bila poželjna vrednost partnera, dok su danas to avanturizam, inovativnost i kreativnost.
– Stereotip Balkanca nije ništa od toga. Naše devojke se žale na zadrtost i nemaštovitost momaka koje opisuju kao tipične Balkance. Muškarci se žale na uobraženost devojaka s kojima pokušavaju, a ne uspevaju da ostvare kontakt. Među mnogim devojkama, stereotip Balkanca više nije popularan. One sve više teže emancipovanosti, razvoju karijere i nezavisnosti i žele dovoljno jakog, a ipak fleksibilnog partnera, koji bi ih pratio i podržavao. Često to muškarcima deluje kontradiktorno i kao previsok zahtev, zbog čega se osećaju nesigurno i ugroženo – primećuje psiholog.
Potvrđuju to i otrovne strele koje muškarci i žene upućuju jedni drugima na internet-forumima na temu privlačnosti stranaca.
– Neuspeh u ostvarivanju ljubavnog odnosa ili višestruke neuspele veze i povređenost doprinose tome da se sreća potraži na drugom mestu. Povređena ili razočarana osoba će pre izgraditi ciničan stav prema okolini za koju vezuje svoje razočaranje i krenuti na drugo mesto u potrazi za srećom – objašnjava psiholog.
Ne vide ipak sve žene novčanik dok gledaju u stranca. Za neke, on je sinonim drugačijeg života. Boljeg. Naša sagovornica objašnjava da fenomen “Trava je zelenija u tuđem dvorištu” nastaje onda kad nismo zadovoljni svojim.
– Mnogi ljudi u Srbiji, frustrirani našim socioekonomskim položajem, idealizuju Evropu. Zapadna kultura je u očima dosta ljudi po mnogo čemu superiorna u odnosu na našu i fantazije o boljem životu često se vezuju za nju. Zabavljanje sa nekim iz inostranstva može biti produžetak te fantazije – kaže Senićeva.
Mada nas kultura u kojoj rastemo svakako određuje, sledeći put treba dobro da razmislimo pre nego što Italijane nazovemo otvorenim, Skandinavce opuštenim, Francuze romantičnim, a Špance vatrenim. Senićeva ističe da se sa kulturnim identitetom svesno ili nesvesno identifikujemo, a da sterotipi vezani za nacije imaju nekog smisla.
– Ipak, ako pokušavamo da sudimo o pojedincu na osnovu nekog kulturnog stereotipa, neminovno pravimo grešku preteranog generalizovanja. Kada neko ostvari vezu sa strancem na osnovu pozitivne kulturne predrasude, otvorio je vrata idealizovanju nakon koga uvek sledi razočaranje. Ako ljudi nisu spremni da jedni druge prihvate kao celovite osobe sa vrlinama i manama, aspekt koji mnoge privlači u internacionalnim vezama može postati ono zbog čega će se kasnije razočarati – zaključuje psiholog.
