Dr Psihoterapeut Zoran Milivojević
I u najskladnijem partnerskom odnosu postoje nesuglasice, one su normalne, a kad se pojave, svaka strana bi trebalo da razume – pre svega tako što će ga pažljivo saslušati – zašto onaj drugi različito misli ili želi.
Test za partnerski odnos nije situacija u kojoj se on i ona slažu oko nečega, već je to situacija u kojoj se ne slažu. Zato je upravo način na koji partneri pokušavaju da reše svoje konflikte jedan od glavnih faktora koji određuju kvalitet veze ili braka.
Konflikti u smislu da jedna osoba želi jedno, a druga osoba želi drugo, sastavni su deo svakog odnosa, pa i odnosa dvoje ljudi koji se vole. Nemoguće je da ona i on uvek, iz trenutka u trenutak, žele isto.
Iako postoje parovi u kojima naizgled nema sukoba jer jedna strana uvek prihvata ono što želi druga strana, u pitanju je iluzija: ta strana koja sve prihvata zapravo potiskuje sopstvene želje kako bi izbegla svađu u odnosu. Ta strategija doprinosi miru u odnosu, ali nije dobra na duge staze jer je osoba koja se podređuje hronično odvojena od svojih želja, a to znači otuđena od same sebe.
Da bi veza ili brak dugoročno funkcionisali, oba partnera moraju prihvatiti činjenicu da će u mnogim situacijama različito misliti i različito želeti. Sledeće što moraju prihvatiti jeste činjenica da su te razlike normalne i da nemaju veze sa odnosom ljubavi koji postoji između njih. Kada se pojave nesuglasice unutar neke skladne veze ili braka, partneri se trude da razumeju zašto onaj drugi različito misli ili želi. A da bi to shvatili, oni moraju drugog saslušati, a zatim i čuti ono što im govori. U tom procesu oni mu mogu pomagati potpitanjima kako bi što bolje objasnio na čemu zasniva svoje mišljenje.
Tek kada shvate zašto partner misli to što misli, kada shvate njegovu logiku, oni razumeju partnera. Oni se tada mogu složiti ili ne složiti s njegovim razmišljanjem. Ako se ne slažu sa njim, tada mogu argumentima „napasti” logiku na kojoj on zasniva svoje mišljenje ili želje.
Neslaganje nije odbacivanje
Neki autori ovu vrstu slušanja partnera koja vodi ka razumevanju njegove logike na osnovu koje zasniva svoje različito mišljenje ili htenje nazivaju „duboko slušanje”. Kada na ovakav način partneri pristupaju međusobnim razlikama, tada oboje imaju utisak da ih drugi čuje i da ih razume, čak i onda kada se ne slaže sa njima. Drugim rečima, ovakvi odnosi mnogo su kvalitetniji i bliskiji, a samim tim stabilniji i dugotrajniji.
Šta sve sprečava jednu osobu da ne sluša i ne čuje, pa samim tim i da ne razume drugu osobu u ljubavnoj vezi? Postoji nekoliko pogrešnih uverenja koje ometaju „duboko slušanje” u vezi ili braku.
Na prvom mestu su ljudi koji ne trpe različito mišljenje kod osobe koju vole. Oni veruju da oboje uvek moraju misliti isto. Zbog toga, kada se pojavi razlika, oni „neće ni da čuju”, tako da prekidaju partera, počinju da viču i slično. Oni često pogrešno misle da ako partner misli drukčije, da im poručuje da je on pametniji, a da su oni glupi. Zato se nekada i uvrede kada se pojavi razlika u mišljenju.
Postoje oni koji ne razlikuju razumevanje od slaganja. To znači da ako razumeju, onda su se automatski složili sa partnerom, to jest prihvatili njegovo mišljenje. To je veoma pogrešno jer razumeti znači samo znati zašto partner razmišlja na određeni način, što nikako ne znači da će se složiti sa njegovim načinom razmišljanja. Njima nije poznato pravilo da što bolje razumeju partnera, to će ga bolje upoznati.
Ima i onih koji ne razlikuju sebe od svog razmišljanja o nekoj stvari. Posledica je to što, kada se partner ne slaže sa njima oko te stvari, kada odbaci neki njihov argument, oni pogrešno misle da je partner odbacio njih kao osobe. A to doživljavaju kao prestanak ljubavi, tako da se ili povlače iz odnosa i danima ignorišu partnera ili tako što vređaju, pokušavajući da „izjednače” u odbacivanju.
Ne izbegavati „neprijatan” razgovor
Ono što takođe treba znati jeste da različito mišljenje ili želja, naročito kada se tiče neke teme koja je osobi veoma važna, kod nje izaziva neprijatnost. Ta neprijatnost često motiviše osobu da prekine neprijatan razgovor i da ga kasnije izbegava. To je pogrešno postupanje jer se sa tom neprijatnošću treba suočiti i treba je istrpeti dok partner ne objasni svoj stav.
Sve je više brakova gde dolazi do razvoda ne zbog nasilja ili alkohola, već zato što se jedan partner oseća otuđenim, neshvaćenim, što dugo vremena ne oseća bliskost sa drugim. A „duboko slušanje” može sve to da spreči.
Izvor Časopis politika online
